Category Archives: VESTI

(Tekst je koncipiran tako da steknete širu sliku o samom procesu transporta praćenim neophodnom dokumentacijom)

Prevoz robe tekovina je trgovine.

Medjunarodni drumski prevoz robe predstavlja prevoz robe između pravnih ili fizičkih lica različitih država i vezan je za medjunarodnu robnu razmenu koja predstavlja jedini uzrok njegovog manjeg ili većeg obima.

Prevoznici prevoze robu u međunarodnom drumskom prevozu u skladu sa CMR konvencijom.

CMR Konvencija datira od 19. maja 1956. godine, a stupila je na snagu 2. jula.1961. godine.

Skoro sve evropske države su potpisnice ove Konvencije, a poslednjih godina i neke države van Evrope, kao što su Maroko i Kazahstan.

Pošiljalac robe je osoba koja je sklopila ugovor sa prevoznikom. Treba imati na umu da ta osoba nije uvek ista osoba koja je naznačena kao pošiljalac u CMR tovarnom listu. Primalac robe je osoba naznačena kao primalac u CMR tovarnom listu i koja prima robu. CMR konvencija se automatski primenjuje na svaki ugovor o međunarodnom drumskom prevozu između dve različite države od kojih je bar jedna potpisnica konvencije, čak i kada vozilo sa robom prelazi jedan deo puta morem, železnicom ili rekom.

Od odredaba CMR konvencije se izuzimaju sledeći prevozi:

• prevoz nameštaja,
• prevoz pogrebnih pošiljki koje se prevoze u inostranstvo,
• međunarodni prevoz za sopstvene potrebe,
• prevoz pod međunarodnom poštanskom konvencijom,
• kabotaža.

CMR tovarni list se sastavlja u četiri originalna primerka (NEA & IRU, 2003):

• prvi primerak (crveni) se predaje pošiljaocu pošto prevoznik preuzme robu,
• drugi primerak (plavi) se predaje primaocu kada roba stigne do svog odredišta,
• treći primerak (zeleni) je za prevoznika,
• četvrti primerak (crni) je za prevoznika, takođe.

Pri tome, drugi, treći i četvrti primerak se moraju nalaziti u vozilu tokom prevoza.

TERETNICA (BILL OF LADING)

Teretnica je isprava kojom brodar potvrđuje da je primio određenu robu na brod radi prevoza i predaje ovlašćenom primaocu teretnice, uz uslove koji su u njoj navedeni. Teretnica predstavlja najvažniji dokument u pomorskom prevozu robe i kategoriše se u najvažnija dokumenta u pomorskom saobraćaju. Osim izraza teretnica u našem jeziku upotrebljava se i reč konosman koji potiče od latinske riječi cognoscere što znači priznavanje, potvrđivanje. U svetskim razmerama najčešće korišćen naziv jeste „ Bill of Lading „( B/L), što u prevodu sa engleskog jezika znači potvrda ukrcaja. Konosman ima trostruku funkciju: – Njime se potvrđuje postojanje ugovora o pomorskom prevozu – On služi kao dokaz da je roba koja je u konosmanu navedena primljena radi prevoza – Njime se utvrđuje obaveza brodara da će robu po izvršenom prevozu uručiti imaocu isprave. 2 Dužnost je brodara da izda konosman na zahtev krcatelja kada ukrcaj tereta bude završen. Konosman je hartija od vrednosti koja može da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca. Konosman predstavlja pismenu ispravu sa svojstvima hartije od vrednosti kojom brodar ili zapovednik broda potvrđuje prijem tereta na brod i to onog tereta koji je naznačen u konosmanu i to u onakvom spoljnom stanju koje je naznačeno u konosmanu. Ovo potvrđivanje prijema tereta na brod se nadovezuje na obavezu brodara da preveze taj teret onako kako je to u konosmanu označeno. Takođe se brodar konosmanom obavezuje da će teret u luci iskrcaja predati onom licu koje se u luci iskrcaja bude ispravno legitimisalo konosmanom. Konosman je najvažnija isprava u pomorskom prevozu robe, jer se njime omogućuje komercijalno iskorišćavanje tereta u prevozu, mada je teret odsutan sa tržišta. Konosman ne zamenjuje ugovor o pomorskom prevozu, ali može biti dokaz da je taj ugovor zaključen. Pravilo je da se konosman popunjava na osnovu podataka krcatelja. Ukoliko postoji opravdana sumnja da podaci koje je naveo krcatelj o vrsti tereta, oznakama na teretu, količini tereta nisu tačni ili potpuni, a ako brodar nema mogućnosti da proverava tačnost tih podataka prilikom ukrcavanja, brodar treba da u konosman unese obrazložene primedbe. Ako tako ne postupi, smatraće se da je preuzeo onakav teret kakav je označen u konosmanu, pa je, prema tome, odgovoran da primaocu preda takav teret. Brodar je dužan da na zahev krcatelja izda više primeraka konosmana, uz obavezu da na svakom primerku označi ukupan broj izdatih primeraka. Sadržina konosmana je propisana odgovarajućim propisima. Radi se o obaveznim podacima o krcatelju, brodaru, brodu, tovaru, njegovom spoljnom stanju, prevozu, podacima iz ugovora o prevozu itd. Konosman obavezno potpisuje brodar, ali ga u poslovnoj praksi često potpisuje i krcatelj.

INCOTERMS 2010

predstavlja skup jedinstvenih pravila, sistematizovanih i označenih skraćenicama koje predstavljaju uobičajene uslove po kojima se obavlja međunarodna trgovina. Ove skraćenice, koje se još nazivaju i pariteti isporuke ili spoljnotrgovinske klauzule, unose se u ugovore o međunarodnoj kupoprodaji robe i predstavljaju sastavni deo cene. Naravno da cena robe neće biti ista ukoliko je prodavac dužan da izvrši isporuku do kupca ili do nekog dela puta angažujući špeditera ili direktno prevoznika, kao kada je npr. kupac dužan da preuzme robu u prostorijama prodavca. Upravo iz tih razloga, kada se sklapa ugovor o kupoprodaji, preporučuje se da se prodavac i kupac upućuju na INCOTERMS 2010. Postupajući tako, oni tačno definišu svoje odgovornosti i eliminišu bilo koju mogućnost nesporazuma.

Treba imati u vidu da se INCOTERMS 2010 odnosi isključivo na ugovore o međunarodnoj prodaji robe. Znači, ne mogu se primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra (na pr. usluge ili intelektualnu svojinu), niti se mogu primenjivati u unutrašnjoj trgovini. INCOTERMS klauzule (pariteti) svrstani su u 13 skraćenica, od kojih se svaka sastoji od tri slova.

INCOTERMS 2010 definiše:

• koji vid prevoza će biti korišćen,
• ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi troškove prevoza,
• gde će biti izvršena isporuka robe,
• ko ima obavezu da osigura robu,
• ko vrši izvozno, a ko uvozno carinjenje,
• kada se prenosi vlasništvo i rizik na robi sa prodavca na kupca.

Pošto je reč o spoljnotrgovinskim poslovima, važi pravilo da: izvozno carinjenje treba da vrši prodavac (izvoznik), dok uvozno carinjenje treba da vrši kupac (uvoznik), pošto svaki od njih najbolje poznaje važeće spoljnotrgovinske propise u svojoj državi.

Pariteti za sve vrste prevoza:

EXW Ex Works (franko fabrika)

Glavni prevoz neplaćen

 FCA Free Carrier (franko prevoznik)

FAS Free Alongside Ship (franko uz bok broda)

FOB Free On Board (franko brod)

Glavni prevoz plaćen 

CFR Cost and Freight (cena sa vozarinom)

CIF Cost, Insurance and Freight (cena sa osiguranjem i vozarinom)

CPT Carriage Paid To (vozarina plaćena do)

CIP Carriage and Insurance Paid to (vozarina i osiguranje plaćeni do)

Doprema 

DES Delivered Ex Ship (isporučeno franko brod)

DEQ Delivered Ex Quay (isporučeno franko obala)

DAF Delivered At Frontier (isporučeno na granici)

DDU Delivered Duty Unpaid (isporučeno neocarinjeno)

DDP Delivered Duty Paid (isporučeno ocarinjeno)

CARINSKI DOKUMENTI

Dokumenta koja se koriste u carinskim postupcima:

• jedinstvena carinska isprava (u daljem tekstu JCI)

Jedinstvena carinska isprava je je dokument koji se koristi za postupak uvoznog i izvoznog carinjenja, kao i za sprovođenje carinskog nadzora nad robom koja se doprema ili otprema iz carinskog područja SCG ili naknadno upućuje drugoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima. JCI popunjava špediter i podnosi je na overu nadležnom carinskom organu pri svakom prelasku robe preko državne granice u uvozu i izvozu, koja se vrši nakon pregleda robe.

• sažeta deklaracija

Sažeta dekaracija je standardizovani nacionalni dokument koji se koristi za prijavljivanje robe carinskom organu i stavljanje robe u privremeni smeštaj.

• deklaracija za carinsku vrednost (DCV)

DCV je propisan službeni obrazac u koji se unose podaci o vrednosti uvezene robe za jednu pošiljku u svrhu naplate carinskih dažbina i poreza na dodatu vrednost (PDV).

• spisak pošiljke

Spisak pošiljke je obrazac koji se koristi kao opisni deo JCI za tranzit robe i čini njen sastavni deo.

• TIR karnet – međunarodni carinsko- kontrolni dokument, TIR karnet je baziran na ideji uprošćavanja carinskih procedura koristeći sertifikovana vozila koja se mogu plombirati. Omogućava da se roba pregleda samo u polaznoj i dolaznoj carinarnici, a da se uz put na graničnim prelazima proverava samo carinska plomba, ali ne i roba koja je u vozilu.

• ATA karnet – je međunarodni carinski dokument koji se koristi za pojednostavljivanje privremenog uvoza roba u stranu državu s rokom važenja do godinu dana